Original strana je ovdje http://vesti.freeb92.net/press-index.phtml?Y=2000&M=10&D=06

LIČNI STAV                                          

Sloba, odbačeni kralj prosečnih Srba

SKUPA CENA RAZLAZA

Piše: Aleksandar Tijanić

Došao je na vlast laskajući Srbima, vladao je njima preteći im; sada ih moli - i to im nikada neće oprostiti!

Sloba ne podnosi Srbe kao pojedince a prezire ih kao naciju. Nikad mu ništa nisu značili: ni kada su ginuli zbog njega, ni kada su ubijali zbog njega, ni kada su zbog njega seli na traktore kao nacija izbeglica, ni kada su zbog njega postali gradjani Oaze praznine, ni kada su se zbog njega razgačili u sopstvenoj bedi i nesreći.

On je trošio Srbe stilom koji je dokazivao da su mu oni najjevtiniji.

Iz tih razloga, sve što Srbi ove sedmice ne budu u stanju da urade Slobi, Milošević će biti u stanju da uradi njima.

Nacija je od njega dobila najbolju ali i najskuplju lekciju na svetu.

Toliko košta verovanje da je svetska istorija tradicionalno srpsko jelo, koliko i sarma. Toliko staje verovanje da će jednom Srbinu danas poći za rukom ono što je jednom Jevrejinu uspelo pre dve hiljade godina. Da postane Bog!

Baš zbog takvog verovanja ova naša decenija lići na Bibliju: postoji Svemoćni, njegovi
apostoli, Jude, strasti, čuda, goli narod, grešnica, izbeglice, zmije, ručak od tri hleba i pet riba, ali tako nekako, obećanje večnog zivota, Pakao i Raj.

Zato je Sloba obukao Srbe u kostime iz istorijskog fundusa, zato je dozvolio nacionalnim prorocima, vračevima, madjioničarima i nadrilekarima da stvore nadrealnu Srbiju, totalitarnu fikciju, hram mrtvih posvećenog zivom Budi.

Tri različite Srbije mogu da nastanu ako ova nedelja donese ono što mislim da neće. Jedna od priroda Srbije ako Slobu sruče glasački listići; drugačija je Srbija koja nastane posle generalnog štrajka, nemira i unutrašnjeg raspada rezima; nezamislivo je drugačija Srbija koja nastaje kad vlast, koja je vladala uz pomoć mase, završi pod nogama gomile. Histerične gomile, zeljne krvi, zeljne nove socijalne revolucije, gladne Dedinja, funkcija, statusa ili samo - osvete! Sve ćemo to videti ove sedmice, u sudaru mobilisanog entuzijazma dvorskih lakeja I energije spontanosti, bunta i gneva.

Milošević u finalni politički rasplet ulazi onako kako je i ušao u politiku: sa mentalitetom dečaka kojeg neko iz razreda nije pozvao na rodjendan. Rezulat ovih izbora prima kao izostanak poziva na slavlje, kao definitivnu, uvredljivu srpsku ocenu njegove vrednosti a ne njegove politike. Nikada, ma koliko ziveo, neće oprostiti Srbima što su pokazali da ga ne zele, što su demonstrirali da ga se ne boje i vikali da ga više neće. Najtragičnije je primio - i taj će udarac vratiti svom snagom - što su ga naterali da cvili za drugi krug izbora protiv jednog "mačkara", kako privatno zove svog novog kolegu Predsednika i Vrhovnog komandanta oruzanih snaga.

Opsesivna nesigurnost, koja se prepoznaje u njegovom hodu, nastupu, mimici, izgledu, tonu i rečima te opsesivna zelja za večitom vlašću, koja se vidi iz sredstava koje je spreman da upotrebi u odbrani caristiške pozicije, sve više ga udaljuju od robotizovane verzije koju je godinama prikazivao ljudima. On je vladao uz pomoc tri kljušne, pazljivo odabrane pilule koje je dao Srbima.

Prvo, rekao je naciji da je moguće unazad ispraviti istorijske nepravde, zablude i promašaje, od kosovskog boja naovamo, i da će on to učiniti za nas.

Drugo, umećući svoju brutalnu propagandu izmedju stvarnosti i zbilje, sakrio je svaki svoj poraz. Svaku našu tragediju koja nas je pogodila ili koju smo organizovali drugima pretvorio je u navodnu pobedu.

Treće, on je uspešno usmeravao energiju mrznje na uvek sveze ciljeve. Jednom su to bili trtasti Janezi, drugi put ustaše, onda Turci, pa balisti, onda Ameri, pa Crnogorci, pa ceo svet.

Sada su, jel' da ispravljene istorijske nepravde; sada smo se, vala, natrijumfovali; a ako je za volju - namrzeli smo se kao niko od nas. To je osnovni problem para Miloševic-Marković: Srbi više nemaju ni objekta ni energije za mrznju. Gotovo je sa tim. Kad su probali da energiju zla usmere na Srbe medjusobno, njihova priča bila je gotova. Ma koliko još trajala.

Odjednom, Sloba se, neočekivano za sebe, našao u ulozi idealne zrtve. Za konkretne stvari, njegov krug od stotinu ljudi koji servisiraju čitav represivni, finansijski i medijski sitem koji zaglupljuje i pljačka Srbiju, baciće svu konkretnu odgovornost na njega. Nacija će, za svoje zablude, odgovornost za opšte stvari staviti njemu na račun, Mira će ga okriviti da nije umeo valjano da sprovede ono što su planirali. Paradoksalno, ali zato nemoguće: Slobin silazak sa vlasti svima bi odgovarao, izuzev njega samoga.

Ali, Milošević je ovoliko vladao jer savršeno poznaje prirodu prosečnog Srbina. On zna da je svaki Srbin revolucionaran samo do dvadeset posto sopstvenog kapaciteta. Ako opozicija od njega trazi da zivi sedmicu-dve bez struje, vode, saobračaja ili da se fizički suprotstavi oklopnicima bez "mane i straha", Srbi ce odmah reći - nismo se tako dogovorili!

Sloba je znao da Srbi nisu vezani za Knin, njegova trgovina sa Tudjmanom prošla je bez posledica,

On je znao da Srbi nisu vezani za Bosnu - tamo su svi četnici; on je, na kraju, prozreo da ga ništa neće koštati ni gubitak Kosova jer Srbi lazu kad kazu da su pupčano vezani za njega.

Ako su vezani, zašto neće tamo da zive? Na kraju, Sloba je otkrio, kroz praksu, da bez posledica moze uništavati sve srpske mitove - od Crkve, Akademije, Parlamenta, Vlade, Vojske, Politike, Zvezde.

Ono što je, medjutim, prevideo jeste broj umornih slobista, lečenih Milosevićevaca i detoksiniranih mrzitelja koji su, u savezu sa prvoborcima otpora, napravili većinu. Prevideo je nastanak miloševićevske generacije Srba, koji ne znaju za drugačiji zivot i drugog vladara, ali koji su nezadovoljni i jednim i drugim. Oni su se rastali sa Vozdom bez ikakvih emocija.

Iscrpljen rezervoar mrznje, njegova namera da upotrebom sile zatvori bilo kakav izlaz svojim ljudima (njihovo ustručavanje da olako prave svinjarije prvi je znak postslobističke ere), njegov izbor da samom sebi ne ostavi bilo kakav izlaz, a da Srbima ostavi samo bolan, uski i skupi prolaz do normalnog zivota, situaciju čini jasnom.

Nacija, ako to hoće da bude, mora da plati skupu cenu razlaza sa njim. Samo cena pravi sećanje, samo sećanje pravi iskustvo. Nije bilo dovoljno što smo platili Kninom i Kosovom, gotovinom i sudbinom. Sloba je postavio svoju cenu za odlazak i pita - Ko je spreman da je plati? Svako od nas mora da odgovori ne skrivajući se iza mase. Jasno i glasno!

Ma koliko izgledao slab Tiranosaurus će repom, u ropcu, potamaniti još mnogo ljudi. Ubijaće i kad ga više ne bude. To je njegov testament. To je naša sudbina.

Nacija koja je za samo dvanaest meseci izabrala da zarati sa Amerikom i Slobom, zasluzuje da još se neke stvari oproste.

Posjetilac od 8 Oktobra 2000 Visitor from 8 October. 2000

KOMENTAR  NA   OVAJ  LIČNI STAV

PRVA STRANA

Original strana je ovdje http://vesti.freeb92.net/press-index.phtml?Y=2000&M=10&D=06